Бокс у нашој земљи

Прве боксерске рукавице стигле су у Србију 1908. године, а донео их је у Београд Милета Недић, што се сматра зачетком бокса, као спортске активности у нашој земљи. Млади су почели спорадично да тренирају, ударање у импровизоване боксерске џакове, а најхрабрији и да спарингују. То још увек није било организовано, стручно и масовно.
Године, 1911. основан је први боксерски клуб у Београду, а први бокс меч организован је 1912. у београдском биоскопу „Коларац“, где су наступили Милета Недић против Ебера, боксера из Мађарске.
Од 1924. до 1934. боксери су наступали као чланови Тешкоатлетског и Шакачког савеза.
Боксерски савез Југославије основан је 1934. са седиштем у Загребу.
После II светског рата, 18. 12. 1948. у Београду, основан је обновљени Боксерски савез Југославије, који је деловао као БС ФНРЈ, па после БС СФРЈ (БСЈ), а од распада земље, 1991. наши боксери наступају као представници СР Југославије, такође (БСЈ), па Србије и Црне Горе (БССЦГ), а од 2006. године као представници Боксерског савеза Србије (БСС) У послератној историји, југословенски боксери на међународним такмичењима, остварили су најбоље резултате од свих појединачних спортова. На Олимпијским, Светским и Европским шампионатима постигнути су следећи најзначајнији резултати:
Прву медаљу за нашу земљу, на међународном такмичењу освојио је Павле Шовљански, бронзану на Европском Првенству, (Осло, Норвешка) 1949.
I (прву) Сребрну медаљу на ЕП освојио је Коста Лековић,(Милано, Италија)1951.
I – Сребрену медаљу на Светском првенству освојили су: Фазлија Шаћировић, Братислав Ристић, Мемет Богујевци, Миодраг Перуновић, Тадија Качар и Драгомир Вујковић (Београд, Југославија) 1978.
I – Бронзану медаљу на Светском првенству освојили су Драгомир Вујковић и Рајко Милић (Хавана, Куба) 1974.
I – Златну медаљу на Олимпијским играма освојио је Слободан Качар, Москва, СССР, 1980.
I – Сребрену медаљу на Олимпијским играма освојио је Тадија Качар (Монтреал, Канада) 1976.
I – Бронзану медаљу на Олимпијским Играма освојио ја Звонко Вујин (Сјудад Мексико, Мексико) 1968., као и његову другу бронзану медаљу на XX играма у (Минхену, СР Немачка) 1972.

Звонко Вујин, БК Банат Зрењанин

Драгомир Вујковић, БК Спартак Суботица

Евидентно је, да су највише успеха на међународним такмичењима наши боксери остварили у другој половини XX века. Поред званичних међународних такмичења, Олимпијских игара, Светских и Европских првенстава, Медитеранских игара и Балканских шампионата, на којима су са успехом учествовали наши боксери, код нас се одржавају и веома узбудљиви Међународни боксерски турнири. Од 1957. одржана се „Меч шампиона“, борбе за Златну рукавицу, којем је често присуствовало више десетина хиљада гледалаца. Од 1963.одржавао се популарни турнир под називом „Оскар“, који је променио назив 1975. данашњи назив му је „Београдски победник“.

Слободан Качар, БК Војводина Нови Сад

Установљен као сениорски (1980.), од 1983. одржава се такође, престижан међународни турнир за јуниоре, а сад за младе, „Војвођанска Златна рукавица“ на територији АП Војводине и у организацији Боксерског савеза Војводине.
„Омладинска златна рукавица“ од 1966. године.
„Мађар Со“ исто омладински турнир у организацији Боксерског савеза Војводине од 1959. године до 1980. године, који после није одржаван.
У нашој земљи деценијама су организована узбудљива, неизвесна и престижна лигашка, екипна првенства на два, па и три нивоа. Постојала је једна Прва, неколико Других, као и Регионалне лиге.
Посебну пажњу, одувек су привлачили веома интересантни међудржавни сусрети, често и узвратни, са најјачим репрезентацијама из целог света: Пољске, Мађарске, СССР-а, Бугарске, Кубе, САД итд.
Распадом наше земље, 1990. године БОКС, као и већина појединачних спортова, није се адекватно прилагодио и снашао у новим условима. Тако су и међународни резултати у последње време у већини спортова веома скромни. Од 1988. године имали смо само једног учесника Олимпијских игара (Геард Ајетовић 2000. године).

урадио Тадија Качар